Aneks i istek ugovora o radu za vreme bolovanja

Ponuda aneksa za vreme bolovanja jedno je od češćih pitanja među poslodavcima i zaposlenima koje stvara nedoumice. U vezi sa tim postavlja se i pitanje zakonitosti otkaza za vreme bolovanja. U nastavku teksta potrudiću se da odgovorim na postavljena pitanja i sve navode potkrepim odgovarajućom sudskom praksom i službenim mišljenjima resornog ministarstva.

U kojim slučajevima poslodavac može ponuditi aneks ugovora o radu?

Slučajevi u kojima poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) propisani su članom 171. Zakona o radu, u kome se navodi:

„1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;

2) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173. ovog zakona;

3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. ovog zakona;

4) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5) ovog zakona;

5) radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 11) ovog zakona;

6) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.“

Iako navedenim članom nije eksplicitno navedeno, nema smetnji da poslodavac zaposlenom ponudi aneks ugovora o radu za vreme bolovanja, odnosno dok je privremeno sprečen za rad. Ova mogućnost nije zakonom zabranjena, a ono što nije zabranjeno, dozvoljeno je.

Ministarstvo rada i socijalne politike, u mišljenju br. 011-00-629/2010-02 od 23.09.2010. godine, zauzelo je identičan stav po ovom pitanju:

“Poslodavac može da zaključivanje aneksa ugovora ponudi zaposlenom i dok je zaposleni odsutan sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju. Ako zaposleni odbije ponudu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu u smislu člana 179. tačka 7) Zakona.

Prema tome, privremena sprečenost za rad nije smetnja za otkaz ugovora o radu, saglasno članu 179. tačka 7) Zakona.”.

Zakon o radu, u članu 172, reguliše pitanje prihvatanja i odbijanja potpisivanja aneksa i pravne posledice koje iz toga nastaju. Poslodavac ima obavezu da uz aneks ugovora o radu zaposlenom dostavi i pismeno obaveštenje u kome su sadržani razlozi za ponuđeni aneks, rok u kome zaposleni treba da se izjasni a koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora, a koje se sastoje u sledećem:

• ako potpiše aneks ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa;
• ako odbije ponudu aneksa u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu osporava zakonitost aneksa ugovora;
• ako u ostavljenom roku ne potpiše aneks, smatra se da je ponudu odbio.

Na koji se način vrši dostavljanje aneksa zaposlenom koji je na bolovanju

Kada je u pitanju dostavljanje ponude za izmenu ugovorenih uslova rada, Zakon o radu ne propisuje poseban način dostavljanja aneksa ugovora. Dostavljanje se vrši na isti način kao i dostavljanje rešenja o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, u skladu sa članom 185. i 193. Zakona o radu.

Sadržina ovih normi analogno se odnosi i na dostavljanje aneksa ugovora, o čemu je stav zauzeo i Ustavni sud u Odluci br. Už 637/2011 od 31.10.2013. godine:

“Po shvatanju Ustavnog suda, tumačenjem po analogiji se može izvesti zaključak da se dostavljanje ponude za izmenu ugovorenih uslova rada vrši na isti način kao i rešenje koje za predmet ima ostvarivanje prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog, posebno iz razloga što norme koje regulišu postupak zaključenja tzv. aneksa ugovora o radu ne sadrže bližu odrednicu o načinu dostavljanja ovog akta. Izuzetak predviđen u članu 193. stav 1. Zakona o radu, da se u slučaju iz člana 172. istog zakona ne primenjuje odredba o formi rešenja kojim poslodavac odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, po oceni Ustavnog suda odnosi se isključivo na razliku koju zakon pravi između obavezne sadržine rešenja i obavezne sadržine ponude. Naime, rešenje mora sadržati obrazloženje i pouku o pravnom leku, dok ponuda za izmenu ugovorenih uslova rada obavezno sadrži razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi, kao i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. S tim u vezi, ponuda za izmenu ugovorenih uslova rada ne sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku, na način kako je to propisano za rešenja koja donosi poslodavac. Ustavni sud nalazi da se u odnosu na dostavljanje ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu, u svemu ostalom, shodno primenjuju odredbe o dostavljanju iz člana 185. st. 2 – 4. Zakona o radu. Ustavni sud takođe konstatuje da Zakon o radu, u svojim odredbama, ne ograničava poslodavca da ponudu za izmenu ugovorenih uslova rada uputi zaposlenom za vreme korišćenja godišnjeg odmora, iz kog razloga je ustavnopravna prihvatljiva konstatacija redovnih sudova da je bez uticaja na drugačiju odluku činjenica da se podnositeljka u vreme pokušaja uručenja ponude nalazila na godišnjem odmoru.“.

Da li je bolovanje smetnja za otkaz ugovora o radu?

U vezi sa pitanjem dostavljanja aneksa za vreme bolovanja jeste i pitanje zakonitosti otkaza datog za vreme dok se zaposleni nalazio na bolovanju.

Privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja ne smatra se opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu. S druge strane, privremena sprečenost za rad usled bolesti nije smetnja za donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa u slučaju isteka roka na koji je radni odnos zasnovan.

Dakle, zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, isti može prestati i za vreme dok se nalazi na bolovanju s obzirom da ga bolovanje ne štiti od otkaza.

U presudi Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 1101/2016 od 13.02.2019. godine, povodom ovog pitanja zauzet je sledeći stav:

„…Okolnost da je otkazni postupak sproveden, prethodnim dostavljanjem pismenog upozorenja i nakon toga rešenja o otkazu ugovora o radu, u periodu u kojem je tužilac bio na bolovanju zbog privremene sprečenosti za rad, ne utiče na zakonitost datog otkaza. Razlozi otkaza nastali su u vreme tužiočevog prisustva na radu kao zdrave osobe i zaposlenog koji je svojom svesnom i voljnom skrivenom radnjom, upravo na radu, izvršio povredu radne obaveze i akt nepoštovanja radne discipline. Otkaz tužiocu nije dat zbog njegove privremene sprečenosti za rad usled bolesti, zbog čega nema mesta primeni odredbe člana 183. tačka 1. Zakona o radu u vezi sa neopravdanošću datog otkaznog razloga. Dostavljanje samog otkaznog rešenja tužiocu u vreme kada se on nalazio na bolovanju, nikako ne utiče na zakonitost donetog i pobijanog otkaznog rešenja.“.

Sasvim druga situacija je kada su u pitanju trudnice i porodilje koje, u skladu sa zakonom, uživaju posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje i ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Please leave this field empty

Svakog meseca šaljemo newsletter sa zanimljivim i praktičnim tekstovima iz radnog prava i kadrovske administracije.

Unesite svoj email *

Politika privatnosti

Proverite svoje mail sanduče za potvrdu prijave ✅

Irena Drča

Diplomirani pravnik sa višegodišnjim iskustvom u oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i oblasti obrazovanja i vaspitanja.