Za vreme odsustvovanja sa rada zaposlenog u smislu čl. 114-116. Zakona o radu osnovica za obračun naknade zarade je prosečna zarada zaposlenog koju je ostvario u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kome odsustvuje sa rada

“Članom 105. stav 1. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje – dalje: Zakon), utvrđeno je da zaradu čini zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i druga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom radu.

Pod zaradom u smislu navedenog stava člana 105. Zakona, smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1-4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona.

U osnov za utvrđivanje naknade zarade uzimaju se sva primanja koja čine zaradu u skladu sa članom 105. stav 3. Zakona, a koja su u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je zaposleni započeo da koristi odsustvo sa rada, isplaćena zaposlenom, a to su:

– isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodnih 12 meseci, deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacije i dr.);

– uvećanje zarada isplaćenih u prethodnih 12 meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, “minulog rada” i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;

– druga primanja koja imaju karakter zarade a koja su u prethodnih 12 meseca isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).

Zakonom, u članu 114. stav 1. utvrđeno je pravo zaposlenog na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

Shodno članu 115. ovog zakona, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila sprečenost za rad, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, odnosno 100% ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno.

Takođe, u skladu sa članom 116. ovog zakona, zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

U svim napred navedenim slučajevima osnovica za obračun naknade zarade je prosečna zarada u prethodnih 12 meseci.

S obzirom da je osnovica za obračun naknade zarade – zarada za efektivne časove rada, to isplaćene naknade zarada (za vreme plaćenog odsustva, bolovanja, godišnjeg odmora i dr.), kao ni sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada ne ulaze u zbir ovih zarada.

Prema tome, osnovica za obračun naknade zarade za vreme odsustvovanja sa rada zaposlenog u smislu čl. 114-116. Zakona je prosečna zarada zaposlenog koju je ostvario u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kome odsustvuje sa rada.”

Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj 011-00-00046/2020-02 od 24.2.2020. godine

Politika privatnosti

What's next

Čuvanje ugovora o radu ili radnom angažovanju u elektronskoj formi u mestu rada

“U vezi sa vašim zahtevom u kojem pitate da li je u skladu sa članom 35. Zakona o radu...

Uslovi za ostvarivanje prava na naknadu zarade oca deteta po osnovu porodiljskog odsustva i...

“Povodom dopisa upućenog ovom Ministarstvu kojim se traži mišljenje vezano za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog...

Izmena ugovorenih uslova rada kod radnog odnosa na određeno i na neodređeno vreme

Kontinuitet radnog odnosa na određeno vreme, može se obezbediti zaključivanjem aneksa kojim će se ponuditi izmena ugovorenih uslova rada....

Comments are closed.