“Povodom dopisa od 6.8.2021. godine upućenog predsednici Vlade Republike Srbije, sa zahtevom za mišljenje o primeni propisa kojima je uređeno plaćanje poreza i doprinosa u slučaju zastupanja privrednog društva od strane korisnika penzije, koji je pored Ministarstva finansija prosleđen i ovom ministarstvu, u delu primene propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, obaveštavamo Vas sledeće:

U skladu sa članom 12. stav 1. tačka 2) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 – odluka US, 86/2019 i 62/2021 – dalje: Zakon), osiguranici samostalnih delatnosti su lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednih društava u skladu sa zakonom, koji u njima rade, bez obzira da li su u radnom odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član. Radom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se i predstavljanje i zastupanje privrednih društava od strane njihovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležne organizacije.

Dakle, sa stanovišta propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju zastupanje privrednih društava od strane njihovih osnivača na osnovu upisa u registar nadležne organizacije, bez obzira na to da li su u radnom odnosu u privrednom društvu čiji su osnivač, podrazumeva da to lice ima status osiguranika samostalne delatnosti, u slučaju kada se radi o korisniku penzije. Dakle, činjenica da se radi o korisniku penzije je irelevantna za sticanje svojstva osiguranika samostalne delatnosti, u konkretnom slučaju.

S druge strane, kada se radi o zastupanju privrednog društva na osnovu upisa u registar nadležne organizacije od strane lica, takođe korisnika penzije, koje nije osnivač, odnosno član tog društva, na status tog lica primenjuju se relevantni radnopravni propisi. S tim u vezi ukazujemo na mišljenje ovog ministarstva broj: 011-00-406/2014-02 od 24.05.2018. godine. U skladu sa navedenim mišljenjem, a na osnovu člana 48. st. 1. i 2. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje – dalje: ZOR) propisano je da direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme.

Prema stavu 4. navedenog člana međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog člana ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom (član 48. stav 5. ZOR).

Prema navedenom, u skladu sa odredbama ZOR može se zaključiti i poseban ugovor o obavljanju poslova direktora kojim se ne zasniva radni odnos. Direktor koji obavlja poslove po osnovu ugovora kojim se ne zasniva radni odnos ima pravo na naknadu za rad.

Takođe napominjemo da, u skladu sa Ustavom Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006 – dalje: Ustav) svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad i niko se tih prava ne može odreći.

Prema tome, imajući u vidu član 48. stav 5. ZOR, odnosno da lice koje obavlja poslove direktora koji nije zasnovao radni odnos ima pravo na naknadu za rad u skladu sa ugovorom, kao i odredbu Ustava, mišljenja smo da se naknada za rad ima smatrati obaveznim elementom ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos.

U skladu sa navedenim, mišljenja smo da se navedene odredbe ZOR koje se odnose na direktora, shodno primenjuju i na drugog zakonskog zastupnika, odnosno da je naknada za rad obavezan element ugovora o zastupanju i za zastupnika koji nije zasnovao radni odnos, a nije ni osnivač ni član društva i to takođe bez obzira na to što se u konkretnom slučaju radi o korisniku penzije. Dakle, kako zastupniku privrednog društva po tom osnovu pripada pravo na određenu naknadu predviđenu ugovorom o zastupanju (ugovorenu naknadu), postoji i obaveza uplate doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Navedeno znači da i zastupnik koji nije osnivač, odnosno član, takođe ima svojstvo osiguranika samostalne delatnosti, a u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 3) Zakona, i to takođe bez obzira na to što se u konkretnom slučaju radi o korisniku penzije.”

Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-00416/2021-07 od 15.10.2021. godine

Politika privatnosti

What's next

Obavezna pisana forma ugovora o radu, rešenja o ostvarivanju prava i odgovornosti iz radnog...

” Povodom Vašeg zahteva od 26.11.2020. godine dajemo sledeće mišljenje: 1. U vezi sa zahtevom u kome pitate “da...

Promena rasporeda radnog vremena i rad duži od prosečnog radnog vremena u periodu preraspodele

“Prema članu 56. st. 1. i 2. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014,...

Godišnji odmor zaposlenog koji se nalazi na plaćenom odsustvu uz naknadu zarade ili je...

“Radi otklanjanja nedoumica koje pojedini poslodavci imaju u pogledu dužine trajanja godišnjeg odmora kada se zaposleni u toku kalendarske...

Comments are closed.