Prva pomoć i obavezna obuka zaposlenih

Jedna od obaveza koju poslodavcima nameće Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu jeste da obezbede pružanje prve pomoći i obuče odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći. Pored ove obaveze poslodavac je dužan da obezbedi i sredstva i opremu za pružanje prve pomoći uzimajući u obzir procenjene rizike, radni proces, organizaciju, prirodu i obim radnog procesa, broj zaposlenih koji učestvuju u radnom procesu, broj radnih smena, broj lokacijski odvojenih jedinica, učestalost povreda na radu i udaljenost do najbliže medicinske pomoći.

Pružanje prve pomoći mora da bude organizovano tako da je prva pomoć dostupna svakom zaposlenom tokom radnog vremena, u svim smenama i na svim lokacijama.

U nastavku ćemo videti koliko zaposlenih poslodavac mora da obuči, koja sredstva i opremu mora da obezbedi, ko i kako vrši obuku zaposlenih, koje vrste obuke postoje i kako se sprovode i najvažnije, koje su kazne za nepoštovanje obaveze.

Koliko zaposlenih poslodavac mora da obuči za pružanje prve pomoći?

Nameće se pitanje broja zaposlenih koje poslodavac mora da obuči za pružanje prve pomoći. Da li poslodavac mora da obuči sve zaposlene ili samo neke od njih?

Poslodavac nije u obavezi da obuči sve zaposlene za pružanje prve pomoći, već mora da osposobi sledeća lica:

• rukovodioce,
• i najmanje 2% od ukupnog broja izvršilaca u jednoj radnoj smeni ili lokacijski odvojenoj jedinici, za osnovno ili napredno osposobljavanje za pružanje prve pomoći u zavisnosti od procenjenih rizika.

Vidimo da je propisan samo minimalni broj zaposlenih koji mora da se osposobi za pružanje prve pomoći, dok maksimalan broj nije propisan.

Poslodavac odlučuje o broju zaposlenih koji će završiti osposobljavanje i koji će biti zaduženi za pružanje prve pomoći, a na osnovu procene njihove sposobnosti za izvođenje postupaka pružanja prve pomoći, a naročito obuhvaćenih naprednim osposobljavanjem.

Poslodavac mora da obezbedi da za svaku radnu smenu i lokacijski odvojenu jedinicu bude prisutan najmanje jedan zaposleni koji ima završeno osnovno osposobljavanje za pružanje prve pomoći.

Kada su  pitanju radna mesta sa povećanim rizikom mora da obezbedi prisustvo najmanje jednog zaposlenog sa završenim naprednim osposobljavanjem za pružanje prve pomoći.

Prvu pomoć povređenom ili naglo obolelom, pruža zaposleni koji ima završeno ospobljavanje za pružanje prve pomoći. Za svaku povredu ili naglo nastalu bolest potrebno je da se pozove i zaposleni sa završenim naprednim osposobljavanjem za pružanje prve pomoći. Zaposleni na radnim mestima sa povećanim rizikom u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad moraju da budu osposobljeni da sami sebi pomognu, ukoliko im stanje to dozvoljava.

Poslodavac je dužan da sve zaposlene upozna sa činjenicom koji su to zaposleni određeni i osposobljeni za pružanje prve pomoći.

Koja sredstva i opremu poslodavac mora da obezbedi za pružanje prve pomoći

Poslodavac je dužan da obezbedi zidni ormarić ili prenosivu torbu za pružanje prve pomoći u radnim prostorijama i prostorima namenjenim za rad na otvorenom. Sredstva i oprema za pružanje prve pomoći moraju da se nalaze i da budu dostupna na svim mestima gde uslovi rada to zahtevaju i obeležena u skladu sa propisima.

Broj zidnih ormarića i prenosivih torbi koje je poslodavac dužan da obezbedi zavisi od broja zaposlenih kod poslodavca:

• do 20 zaposlenih – dovoljan je jedan ormarić ili prenosiva torba;
• od 20 do 100 zaposlenih – još po jedan ormarić ili prenosiva torba;
• dalje na svakih 100 zaposlenih – još po jedan ormarić ili prenosiva torba.

U zidnom ormariću ili prenosivoj torbi za pružanje prve pomoći moraju da se nalaze samo sredstva i oprema koja su za to namenjena, a naročito: sterilne komprese od gaze, sterilne gaze, kaliko zavoj, lepljivi flaster na koturu i sa jastučićem, trougla marama, igla sigurnica, makaze sa zaobljenim vrhom, rukavice za jednokratnu upotrebu, pamučna vata, nejodno antiseptičko sredstvo za kožu, specifikacija sadržaja, kao i uputstvo i postupci za pružanje prve pomoći koji ujedno moraju biti istaknuti i u prostorijama poslodavca na vidnom i lako uočljivom mestu.

Zidni ormarić mora da bude smešten na lako dostupnom mestu, kome je pristup poznat i omogućen svakom zaposlenom. Na spoljašnjoj strani ormarića mora da se nalazi znak crvenog krsta. Na zidnom ormariću mora da bude označena: adresa i broj telefona najbliže službe hitne pomoći i zdravstvene ustanove; zdravstvene ustanove koja pruža specifične usluge za pojedine povrede (npr. Centar za trovanja, Centar za opekotine itd.), brojevi telefona najbliže policijske stanice i vatrogasne službe, kao i telefoni i imena zaposlenih određenih i osposobljenih za pružanje prve pomoći.

Zidni ormarić može da bude zaključan ali u tom slučaju poslodavac mora da upozna sve zaposlene sa tim gde se nalazi ključ i rezervni ključ i oni moraju da budu dostupni u svim fazama procesa rada.

Poslodavac je dužan da sredstva i opremu za pružanje prve pomoći održava u urednom stanju i da utrošena sredstva i opremu za pružanje prve pomoći iz zidnog ormarića ili prenosive torbe dopuni odmah.

Ko vrši obuku za pružanje prve pomoći?

Obuku zaposlenih za pružanje prve pomoći mogu da vrše:

1. Zdravstvene ustanove koja obavljaju delatnost medicine rada, za koje je nadležni državni organ utvrdio ispunjenost propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, u skladu sa zakonom;

2. Crveni krst Srbije, u skladu sa posebnim zakonom.

Osposobljavanje (obuka) zaposlenih obuhvata teorijski i praktični deo i mora da se prilagodi procenjenim rizicima na radnom mestu.  

Postoje dve vrste osposobljavanja:

• osnovno osposobljavanje iz prve pomoći za sva radna mesta u radnoj okolini (u trajanju od 6 školskih časova) i
• napredno osposobljavanje za radna mesta sa povećanim rizikom (u trajanju od 12 školskih časova).

Osposobljavanje zaposlenih iz prve pomoći se vrši svakih pet godina. Ove obaveze su oslobođeni zdravstveni radnici.

Novčane kazne za neizvršavanje obaveze

Zakonom su propisane i novčane kazne za poslodavce koji se ogluše o zakonsku obavezu koja se odnosi na obučavanje zaposlenih za pružanje prve pomoći.

Ako ne obezbedi pružanje prve pomoći, ako ne obuči odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći i ako ne obezbedi sredstva i opremu za pružanje prve pomoći uzimajući u obzir procenjene rizike, radni proces, organizaciju, prirodu i obim radnog procesa, broj zaposlenih koji učestvuju u radnom procesu, broj radnih smena, broj lokacijski odvojenih jedinica, učestalost povreda na radu i udaljenost do najbliže medicinske pomoći, kazniće se za prekršaj:

• novčanom kaznom od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, poslodavac sa svojstvom pravnog lica;
• novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara – poslodavac koji je preduzetnik;
• novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara – direktor odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca;
• novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara – poslodavac fizičko lice.

Irena Drča

Diplomirani pravnik sa višegodišnjim iskustvom u oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i oblasti obrazovanja i vaspitanja.