Postupanje poslodavca u slučaju da zaposleni koji je upućen na rad kod drugog poslodavca ne stupi na rad

“U članu 174. stav 1. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 i 13/17 – odluka US – dalje: Zakon) propisano je da zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, poslovni prostor je dat u zakup ili je zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana.

Prema članu 174. st. 4-5. Zakona, zaposleni zaključuje ugovor o radu na određeno vreme sa poslodavcem kod koga je upućen na rad. Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

Imajući u vidu navedeno, u slučaju upućivanja na rad kod drugog poslodavca u skladu sa članom 174. Zakona o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom ponudi aneks ugovora. Za vreme privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca zaposlenom miruju prava i obaveze kod poslodavca koji ga je uputio na rad. Zaposleni zaključuje ugovor o radu na određeno vreme sa poslodavcem kod koga je upućen na rad. Za vreme rada kod drugog poslodavca zaposleni ostvaruje sva prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa kod tog poslodavca. Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

Prema članu 34. st. 1. i 2. Zakona, zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.

Polazeći od navedenog, ako zaposleni nije stupio na rad kod poslodavca kod koga je upućen na dan koji je utvrđen ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore. Prema tome, poslodavac kod koga je zaposleni upućen na rad i koji je sa zaposlenim zaključio ugovor o radu na određeno vreme, treba da zahteva od zaposlenog da se izjasni o razlozima nestupanja na rad i da eventualno pruži dokaze o tome. Po utvrđivanju činjeničnog stanja iz kog može da se zaključi da zaposleni nije zasnovao radni odnos zbog neopravdanog nestupanja na rad, u skladu sa zaključenim ugovorom o radu, poslodavac kod koga je zaposleni upućen treba o utvrđenom činjeničnom stanju da obavesti poslodavca koji je zaposlenog uputio na rad.

U ovom slučaju poslodavac koji je uputio zaposlenog na privremeni rad kod drugog poslodavca može da poništi rešenje o mirovanju radnog odnosa jer nisu nastupili uslovi za mirovanje radnog odnosa i da pozove zaposlenog da se vrati na rad, a može i da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog zbog nepoštovanja radne discipline ili povrede radne obaveze, u skladu sa čl. 179. i 180. Zakona o radu.”

Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-528/2017-02 od 14.12.2017. godine

Please leave this field empty

Svakog meseca šaljemo newsletter sa zanimljivim i praktičnim tekstovima iz radnog prava i kadrovske administracije.

Unesite svoj email *

Politika privatnosti

Proverite svoje mail sanduče za potvrdu prijave ✅