Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011) propisano je da se u Republici Srbiji praznuju sledeći verski praznici: prvi dan Božića (7. januar) i Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa.

Ovo je odredba koja se odnosi na sve poslodavce i sve zaposlene u Republici Srbiji nezavisno od veroispovesti i ti dani se obeležavaju neradno.

Izuzetak su državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga koji su dužni da, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu, kao i privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad.

Pravo zaposlenih – pripadnika različitih veroispovesti na odsustvovanje sa rada u dane verskih praznika

Pored navedenih verskih praznika, zaposleni imaju pravo da ne rade i u dane sledećih verskih praznika, i to:

1) pravoslavci – na prvi dan krsne slave;

2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;

3) pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;

4) pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.

Da li zaposleni katoličke veroispovesti imaju obavezu da rade u dane Vaskršnjih praznika?

Pojedini poslodavci pogrešno tumače navedene zakonske odredbe i smatraju da bi zaposleni katoličke veroispovesti trebalo da rade u dane Vaskršnjih praznika. Ovo njihovo postupanje je pogrešno iz razloga jer su Vaskršnji praznici neradni dani u Republici Srbiji za sve zaposlene i sve poslodavce, nezavisno od veroispovesti.

Dakle, zaposleni katoličke veroispovesti u Republici Srbiji imaju pravo da ne rade u dane Vaskršnjih praznika i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru.

O navedenom se izjasnilo i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u mišljenju br. 011-00-1211/2015-02 od 21.01.2016. godine:

 “…zaposleni katoličke veroispovesti imaju pravo da ne rade u dane verskih praznika koji su neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost, kao i u dane verskih praznika utvrđenih u članu 4. tačka 2) Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji.

Takođe, zaposleni katoličke veroispovesti imaju pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u dane verskih praznika koji su neradni dani za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost, kao i u dane verskih praznika utvrđenih u članu 4. tačka 2) Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, odnosno pravo na uvećanu zaradu ako rade u dane tih praznika.”.

Rokovi i verski praznici

Zakonom je propisano da ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. Ovo pravilo će biti primenljivo na verske praznike kada se isti poklope sa državnim praznicima, npr. 2021. godine su se Vaskršnji praznici poklopili sa Praznikom rada 1. i 2. maja.

Povodom ove situacije Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u mišljenju br. 011-00-530/2020-02 od 20.01.2021. godine, zauzelo je sledeći stav:

U 2021. godini Vaskršnji praznici proslavljaju se počev od Velikog petka (30. april) do drugog dana Vaskrsa koji pada u ponedeljak 3. maja, a kako 2. maj, koji se proslavlja kao drugi dan Praznika rada pada u nedelju, to se ne radi i prvi naredni radni dan koji pada u utorak 4. maja, po završetku Vaskršnjih praznika.”.

Pravo na uvećanu zaradu i naknadu zarade

Zaposleni koji mora da radi na dan praznika koji je neradni dan ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) i ugovorom o radu, najmanje 110% od osnovice.

Zaposleni koji rade u dane Vaskršnjih praznika, pored uvećane zarade za rad na dan praznika, imaju pravo i na druga uvećanja zarade u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, ukoliko su ispunjeni uslovi za ostvarivanje tih prava (npr. rad noću, prekovremeni rad).

Za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Praznovanje u drugim zemljama

Republika Srbija ima jedno od najpovoljnijih zakonskih rešenja kada je u pitanju ostvarivanje prava zaposlenih za vreme Vaskršnjih odnosno Uskršnjih praznika.

Kao što je već izneto u tekstu, zaposleni katoličke veroispovesti pored neradnih dana za Vaskršnje praznike imaju pravo na neradne dane u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru.

S druge strane, zaposleni pravoslavne veroispovesti nemaju ovo pravo u pojedinim zemljama Evrope. U Italiji npr. zaposleni katoličke veroispovesti imaju samo jedan neradni dan za Uskršnje praznike – ponedeljak, dok zaposleni pravoslavci nemaju pravo na neradni dan za Vaskršnje praznike. Ovo pravo nemaju ni u Švajcarskoj i Austriji, kao ni u većini drugih evropskih zemalja.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje, ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Politika privatnosti

Diplomirani pravnik sa višegodišnjim iskustvom u oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i oblasti obrazovanja i vaspitanja.

What's next

Tri osmice

1. maja 1886. u Americi se održane velike demonstracije sa jasnim ciljem: osam sati rada, osam sati odmora, osam...

Šta je regrutacija, a šta selekcija?

Posmatrajući HR procese, ova dva termina idu zajedno. Ali, da li postoji razlika između njih, ili ipak ne?

Ugovori o angažovanju profesionalnih sportista i ugovaranje sportske arbitraže

Po čemu se ugovori o angažovanju profesionalnih sportista razlikuju od uobičajenih ugovora o radu? Šta je to arbitražna klauzula?

Comments are closed.