Stvaranje predmeta intelektualne svojine u okvirima radnog odnosa je relativno često, pri čemu je najveća pažnja u poslednje vreme usmerena ka pitanjima izrade software-a (računarskih programa), dok je utisak da su „tradicionalnije“ forme intelektualne svojine (pre svega, patent i dizajn) možda u drugom planu.

Šta je autorsko delo?

Autorsko delo se definiše kao originalna ljudska tvorevina određenog duhovnog sadržaja, tj. rezultat autorovih intelektualnih napora, koje je izraženo u određenoj formi. Ovom definicijom autorskog dela ujedno su nabrojani i uslovi koje delo treba da ima da bi se smatralo autorskim delom u smislu zakona: (a) originalnost, (b) da je ono ljudska tvorevina određenog duhovnog sadržaja i (c) da je delo izraženo u pogodnoj formi da bude komunicirano (preneto) javnosti. Zakon o autorskom i srodnim pravima naglašava da će se autorskim delom smatrati svako delo koje ispunjava prethodno navedene uslove, i to bez obzira na njegovu naučnu, umetničku ili drugu vrednost. Kako to predstavlja prilično apstraktnu definiciju autorskog dela, zakoni obično sadrže određene primere autorskih dela kao što su: pisana dela (knjige, članci, prevodi, računarski programi), govorna dela (predavanja, govori), muzička i filmska dela i dr.

Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu je delo koje zaposleni stvori tokom trajanja radnog odnosa, i to izvršavajući svoje radne obaveze.

Primećuju se dva bitna obeležja autorskog dela stvorenog u radnom odnosu:

  1. delo je nastalo za vreme trajanja radnog odnosa;
  2. delo je nastalo usled izvršavanja radnih obaveza od strane zaposlenog.

Druga tačka je posebno značajna jer ona predstavlja osnov da se imovinskopravna ovlašćenja na korišćenje dela prenesu na poslodavca. Poslodavac ima pravo da objavi i ekonomski iskorišćava ovakvo delo u okviru svoje privredne delatnosti, tj. poslodavac postaje nosilac isključivih imovinskih prava na iskorišćavanje ovakvog dela. Zakonom je predviđeno da poslodavac može vršiti ova prava u periodu od pet godina od završetka dela, uz mogućnost da se vremensko trajanje ovih ovlašćenja drugačije odredi opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Bitno je napomenuti da se zakonska definicija autorskog dela stvorenog u radnom odnosu ograničava samo na autorska dela koja su nastala kao posledica izvršavanja radnih obaveza od strane zaposlenog. Drugim rečima, ukoliko je zaposleni stvorio autorsko delo koje po svojoj prirodi izlazi izvan njegovih radnih zadataka, zaposleni zadržava sva prava na tom delu.

Računarski program i baza podataka predstavljaju izuzetak od prethodno opisanog pravila koje važi za autorska dela nastala u radnom odnosu. U slučaju računarskog programa i baze podataka ne postoji vremensko ograničenje u pogledu perioda u kojem poslodavac ima pravo da ekonomski iskorišćava autorsko delo, već poslodavac postaje trajni nosilac svih isključivih imovinskih ovlašćenja na računarskom programu, odnosno bazi podataka nastaloj u radnom odnosu.

Zaposleni (autor) ima pravo na posebnu naknadu po ovom osnovu, pri čemu visina naknade zavisi od efekata iskorišćavanja dela. Poslodavac i zaposleni slobodno uređuju pravo na naknadu i njenu visinu, a kriterijumi za utvrđivanje visine naknade i način plaćanja predviđaju se opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu. U slučaju računarskog programa/baze podataka, autor će imati pravo na ovu naknadu samo ukoliko je ista predviđena ugovorom, i to nezavisno od efekata iskorišćavanja dela.

Bitno je naglasiti da Zakon o autorskom i srodnim pravima u ovom kontekstu govori o isključivim imovinskim pravima. Šta to znači? Prvo, autor uživa zaštitu za tzv. moralna i imovinska prava, odnosno ovlašćenja na stvorenom delu. Moralna prava se vezuju za ličnost autora i ona su neprenosiva (pravo na priznanje autorstva, pravo da naznačenje imena autora na delu, pravo na objavljivanje dela i dr). S druge strane, imovinska prava, tj. ovlašćenja omogućavaju autoru da ekonomski iskorišćava stvoreno autorsko delo i njih autor može ustupiti drugom licu (ovlašćenje na umnožavanje dela, stavljanje primerka dela u promet, ovlašćenje na emitovanje dela i dr).

Poslodavcu se, zakonom daje pravo da delo stvoreno u radnom odnosu objavi i da ga zatim ekonomski iskorišćava, i to u okviru svoje delatnosti ili u vezi sa svojom delatnošću. Pri tome, ostavljena je sloboda poslodavcu i zaposlenom da sva pitanja u pogledu stvorenog autorskog dela (uključujući i pitanje naknade autora za tako nastalo delo, kao i pitanje vremenskog perioda u kom će poslodavac biti nosilac imovinskih prava) regulišu opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu. Ukoliko navedena pitanja nisu uređena ovim aktima, poslodavac će na osnovu zakona imati pravo na ekonomsko iskorišćavanje dela nastalog u radnom odnosu u roku od pet godina od završetka dela.

Kada dublje uđemo u analizu propisa i prirode autorskog prava, razumemo zašto se pravi izuzetak u pogledu računarskih programa i baza podataka stvorenih u radnom odnosu. U tom slučaju, štiti se poslodavac kao “investitor”, što približava način regulisanja autorskih dela ove vrste patentnoj zaštiti, tako da se položaj poslodavaca u ovom kontekstu približava položaju poslodavca kojem pripadaju prava na pronalazak stvoren u radnom odnosu od strane zaposlenog.

Patent

Pojmom prava intelektualne svojine tradicionalno se obuhvata autorsko i srodna prava sa jedne strane, i pravo industrijske svojine sa druge. Razlog za njihovo spajanje pod jedinstven naziv „prava intelektualne svojine“, između ostalog, leži u nematerijalnom (intelektualnom) karakteru predmeta zaštite pravnih grana koje sačinjavaju pomenute dve grupe.

Karakteristika svih prava industrijske svojine, pa i većine srodnih prava (praktično, svih osim prava interpretatora) jeste momenat sticanja prava. Dok interpretator (kao i autor dela) od samog nastanka interpretacije uživa zaštitu u pogledu iste, u ostalim slučajevima ta zaštita se dobija kroz postupak i registraciju kod nadležnog organa (Zavoda za intelektualnu svojinu). Dakle, prava industrijske svojine moraju biti priznata u formalnom postupku. Imajući u vidu prirodu pronalaska kao tehničkog rešenja, zatim finansijsku investiciju neophodnu da se takvo rešenje realizuje, očigledna je potreba za predviđanjem formalnog postupka za dobijanje zaštite po ovom osnovu, kao i potreba da se zakonom preciznije reguliše situacija kada pronalazak nastane u radnom odnosu.

Patentom se štiti pronalazak, tj. tehničko rešenje određenog problema iz oblasti tehnike. Dakle, kako je predmet zaštite autorskog prava autorsko delo, predmet patentne zaštite je pronalazak. Kao u slučaju autorskog dela, zakonom su predviđeni uslovi koje pronalazak treba da ispunjava da bi bio podoban za patentnu zaštitu – potrebno je da se radi o novom i inventivnom pronalasku koji je industrijski primenljiv.

Pronalazak nastao u radnom odnosu je:

  1. pronalazak koji zaposleni stvori izvršavajući poslove koji su utvrđeni ugovorom o radu između zaposlenog i poslodavca, odnosno koji je stvoren u skladu sa opštim aktom poslodavca kojim su uređeni poslovi istraživanja i razvoja;
  2. pronalazak koji je stvoren za vreme trajanja ugovora o radu ili u periodu od godinu dana od dana prestanka ugovora o radu, ako je taj pronalazak stvoren u vezi sa: aktivnostima poslodavca, korišćenjem tehničkih sredstava i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac, ili ako je taj pronalazak nastao kao posledica profesionalne obuke koju je poslodavac obezbedio zaposlenom.

Ukoliko ugovorom između poslodavca i zaposlenog nije drugačije uređeno, zakonom je predviđeno da poslodavcu pripada pravo da zaštiti takav pronalazak, budući da je on svojevrsni investitor te da je u velikoj meri doprineo nastanku samog pronalaska.

Ovakvim položajem poslodavca ne umanjuje se niti ugrožava pozicija pronalazača. Naprotiv, zaposlenom – pronalazaču su zagarantovana sva moralna prava u vezi sa takvim pronalaskom i ima pravo na naknadu po tom osnovu. Visina naknade, odnosno kriterijumi za njeno utvrđivanje određuju se opštim aktom poslodavca (po pravilu je to pravilnik o radu) i ugovorom o radu, odnosno posebnim ugovorom između poslodavca i zaposlenog u vezi sa pronalaskom. Ukoliko ti kriterijumi nisu predviđeni ovim aktima, primenjivaće se kriterijumi predviđeni zakonom (ekonomski doprinos od iskorišćavanja pronalaska, zatim doprinos poslodavca u stvaranju pronalaska i dr).

Po istom principu, analogno zaštiti pronalaska u radnom odnosu, štiti se i dizajn (industrijski dizajn), kao i topografija integrisanog kola (tehnologija izrade elektronskih komponenti – čipova za razne elektronske uređaje).

Industrijski dizajn

Zaštita dizajna predstavlja posebno zanimljiv slučaj jer dolazi do spajanja dve vrste zaštite: autor nad svojim dizajnom uživa autorskopravnu zaštitu od momenta nastanka dizajna kao autorskog dela, ali je ovom autoru data i mogućnost da svoj dizajn zaštiti i u postupku prijave dizajna i time potencijalno stekne zaštitu u okviru prava industrijske svojine. Razlog za ovaj način regulisanja proizilazi iz same prirode dizajna.

Naime, dizajn industrijskog ili zanatskog proizvoda predstavlja izgled određenog proizvoda ili dela proizvoda. U tom smislu, industrijskim dizajnom štiti se spoljašnji izgled proizvoda kojim se on estetski razlikuje od drugih proizvoda iste vrste na tržištu. S obzirom na proces nastanka dizajna i njegovu funkciju, kao i na njegovu vrednost u pogledu razlikovanja tako nastalog proizvoda na tržištu, tvorcima ovakvog intelektualnog dobra se pruža i zaštita u formalnom postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu, a ukoliko je ono nastalo u radnom odnosu, prava i obaveze zaposlenog koji je stvorio dizajn i poslodavca regulisana su na isti način kao u slučaju nastanka pronalaska u radnom odnosu.

Nakon upoznavanja sa predmetom intelektualne svojine stvorenim u okviru radnog odnosa, zatim uslovima za dobijanje zakonske zaštite istog, zaključak je da se zakonom prenose samo prava koja se odnose na njihovo ekonomsko iskorišćavanje sa zaposlenog kao izvornog nosioca ovlašćenja na poslodavca. U pogledu autorskog dela, zakon efektivno prepušta poslodavcu da svojim opštim aktom predvidi osnovna prava i obaveze u slučaju nastanka autorskog dela u radnom odnosu, te da se u skladu sa opštim aktom ista prava i obaveze poslodavac i zaposleni detaljnije definišu ugovorom o radu između. S druge strane, pronalazak i ostala prava industrijske svojine nastala u radnom odnosu štite se u formalnom postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu, te poslodavcu na osnovu zakona pripada pravo na podnošenje prijave za zaštitu navedenih prava, a po uspešnom okončanom postupku pred Zavodom, poslodavac postaje nosilac prava nad patentiranim pronalaskom, odnosno nad drugim predmetom industrijske svojine.

Imajući u vidu stepen regulisanja ovih prava u našem zakonodavstvu, preporučljivo je (pa čak i potrebno) da se prava i obaveze u vezi sa predmetima intelektualne svojine koji su podobni da nastanu u radnom odnosu urede opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu ili posebnim ugovorom kojim će se urediti prava i obaveze poslodavca u pogledu konkretnog predmeta intelektualne svojine nastalog u radnom odnosu (primera radi, ugovor o regulisanju prava i obaveza između poslodavca i zaposlenog u vezi sa konkretnim pronalaskom).

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje i ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Politika privatnosti

Nevena Veselinović je advokatski pripravnik u kancelariji Four Legal (Bukvić Zvijer Jelačić Tomašević i saradnici) i bavi se kompanijskim i radnim pravom, parničnim postupcima i postupcima zaštite intelektualne svojine. Nevena je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, i trenutno pohađa master studije iz oblasti intelektualne svojine.

What's next

Kako izgleda razgovor za posao?

Kako izgleda razgovor za posao? Šta je cilj tog razgovora? Kako osoba iz HR doživljava taj razgovor i...

Da li pogrešno unet stepen stručne spreme u CROSO utiče na visinu penzije?

Da li pogrešno unet stepen stručne spreme u CROSO utiče na visinu penzije? Koje su obaveze poslodavca u odnosu...

Karakteristike Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova

Koje su najbitnije karakteristike pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova? Da li je poslodavac dužan da ga objavi?

Comments are closed.