10 pravila koja svaki poslodavac mora da zna

Odnos poslodavca i zaposlenog nikada nije jednosmerna ulica. To je dvosmerna ulica u kojoj se kreću dve ugovorne strane koje čine lice i naličje radnog odnosa. Njihove uloge su međusobno isprepletene i uslovljene. Ono što je pravo za jednu ugovornu stranu, to je obaveza za drugu i obrnuto.

Da bi se u toj dvosmernoj ulici saobraćaj odvijao nesmetano i bezbedno, moraju da se poštuju određena pravila. Tim pravilima se reguliše ponašanje učesnika, tako što im pomažu da izbegnu konfliktne situacije, smanje stres i nesmetano se kreću, poštujući i uvažavajući druge učesnike.

Kako je radni odnos „živ organizam“, podložan promenama, to ga je teško regulisati rigidnim pravilima. Ta pravila moraju ujedno da determinišu ali i da budu dovoljno fleksibilna, kako bi ugovornim stranama omogućila da slobodno urede međusobne odnose, uz uvažavanje obostranih interesa. Život ne bi trebalo da pretekne pravila (zakon), već pravila moraju da idu u korak sa životom, nekad i ispred njega.

Ovako ja vidim suštinu radnog odnosa, a u nastavku teksta navešću 10 bitnih pravila za poslodavce, odnosno 10 pouka za održanje zdravog radnog odnosa i organizacione kulture. Pouke namenjene zaposlenima, biće tema posebnog teksta.

1. Nije bitno šta si, već ko si!

Prva pouka ista je i za poslodavce i za zaposlene i glasi: Nije bitno šta si, već ko si! Ovo je životna pouka primenjiva u svim životnim sferama, pa i u sferi rada. Ako nismo ljudi, ništa drugo nije bitno. Nijedna titula, pozicija, niti novčani benefiti, ne mogu da nadomeste nedostatak ljudskosti. Naprotiv, mogu još više da otkriju sve frustracije i bedu jednog ljudskog karaktera.

Takve frustracije urušavaju sve odnose, pa i radni odnos i organizacionu kulturu. Trajanje takvog radnog odnosa je unapred određeno jer niko ne želi da ostane u radnom odnosu koji je toksičan.

Zato budi čovek i poštuj svog zaposlenog, uvažavaj njegovu ličnost jer samo tako ćeš dobiti motivisanog, produktivnog i lojalnog radnika, koji neće poželeti da ode tamo gde ga više cene.

2. Poštuj ugovorne obaveze

Poštuj radna prava zaposlenih, kako prilikom zasnivanja radnog odnosa, tako i u toku i nakon prestanka radnog odnosa. Obavezno donesi opšte akte kojima ćeš da urediš prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, procedure i poslovnu politiku. Potrudi se da obezbediš pravične uslove zaposlenja i poštovanje radnih standarda.

Svoje ugovorne obaveze ispunjavaj u punom obimu, na način i u rokovima kako si ugovorio sa zaposlenim, uključujući u to: prijavu na obavezno socijalno osiguranje, zaključivanje ugovora o radu ili drugog odgovarajućeg ugovora, uplatu doprinosa, obavljanje poslova utvrđenih ugovorom, redovnu isplatu zarade u ugovorenom iznosu, ostvarivanje prava na godišnji odmor uz primenu kriterijuma za uvećanje godišnjeg odmora, prava na plaćeno odsustvo i druga odsustva, obezbedi uslove za zdrav i bezbedan rad, poštuj dogovorene beneficije i sve ostale aspekte rada specifične za delatnost kojom se baviš.

Gledaj da ispuniš bar zakonski minimum svih prava iz radnog odnosa, a naravno da uvek možeš i više od toga, čak je i poželjno, ako želiš da privučeš kvalitetne zaposlene i radiš na svom imidžu. Nikako nemoj da zloupotrebljavaš prava iz radnog odnosa jer time narušavaš svoj ugled i reputaciju. A loš glas se daleko čuje.

3. Opredeli i isplati odgovarajuću zaradu

Nesporno je da je odgovarajuća zarada jedna od najbitnijih stavki koja opredeljuje da li će se zaposleni odlučiti za konkretnog poslodavca, odnosno da li će ostati u radnom odnosu ako zarada nije adekvatna. Zarada igra važnu ulogu u zadovoljstvu zaposlenih i zato se potrudi da opredeliš zarade u skladu sa pozicijom, obimom posla i stepenom odgovornosti. Zaposleni očekuju da budu plaćeni u skladu s tržišnim vrednostima i njihovim doprinosom.

Poslodavci koji su obezbedili godišnje povećanje zarada i usklađivanje sa tržišnim kretanjima su oni za koje zaposleni žele da rade. Zabetonirana zarada je prevaziđen model i nešto što odbija zaposlene jer gube motivaciju za rad i dalji napredak jer se sve svodi na „radio, ne radio, svira mi radio“, što je pogubno za razvoj poslodavca.

Nemoj da zloupotrebljavaš pravo na zaradu. Nikako nemoj da ugovaraš jedan iznos zarade, a da isplaćuješ drugi (dogovoreni) iznos, bilo da je to veći ili manji iznos od ugovorenog. Najčešće poslodavci ugovore sa zaposlenima jedan iznos zarade koji ide preko računa, dok preostali dogovoreni iznos isplaćuju „na ruke“. To je slučaj kada se dogovori iznos zarade koji je veći od ugovorene zarade.

Nisu retki ni slučajevi gde se ugovori viši iznos zarade koji poslodavac uredno isplati zaposlenom na račun a onda traži od zaposlenog da mu deo zarade vrati „na ruke“. Ovakvo postupanje nije u skladu sa zakonom i poslodavac može trpeti posledice ukoliko zaposleni odluči da se obrati inspekciji rada.

Nemoj da kasniš sa isplatom zarade i trudi se da redovno izvršavaš svoje obaveze prema zaposlenima.

4. Obezbedi zdrav i bezbedan radni ambijent

Obezbedi zaposlenima uslove rada, bezbedno i zdravo radno okruženje, sprovodeći mere zaštite na radu. Organizuj rad poštujući zakonske norme u vezi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu. Pre zaključivanja ugovora o radu, obavezno obavesti kandidata o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima o poštovanju organizacije rada i poslovanja, uslova i pravila u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa.

Obezbedi pristojne radne uslove i ambijent u kome je prijatno i bezbedno raditi.

5. Daj zaposlenom povratne informacije (feedback)

Zaposleni žele da rade za poslodavce čija je komunikacija jasna, otvorena i transparentna. Zaposleni očekuju konstruktivnu povratnu informaciju o svom radu, prostoru za napredak ali i priznanje za dobro obavljen posao.

Priznanje doprinosa i rezultata, jasno definisani ciljevi, nagrada za dobro obavljen posao i ostvarene rezultate, podstiče produktivnost, razvoj i napredak zaposlenih i doprinosi zdravoj konkurentnosti u timu.

Potrudi se da zaposlenima pružiš redovne i jasne informacije o očekivanjima, ciljevima, eventualnim promenama u radnom okruženju i drugim relevantnim pitanjima. Zdrava, jasna i otvorena komunikacija stvara zdrav radni ambijent, radnopravnu higijenu i magnet je za nove zaposlene.

6. Stop mobingu i diskriminaciji

Zaposleni očekuju i žele fer tretman od strane poslodavca – da ih poslodavac tretira s poštovanjem, uvažavanjem, bez diskriminacije i zlostavljanja na radnom mestu (mobinga). Ne upadajete u zamku diskriminacije i mobinga. Ne urušavajte poslovnu kulturu nekulturom.

Svaki poslodavac mora da zna da je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Diskriminacija je zabranjena u odnosu na: uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla; uslove rada i sva prava iz radnog odnosa; obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje; napredovanje na poslu; otkaz ugovora o radu.

Poslodavac ne može od kandidata da zahteva: podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos; kao ni da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće (osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta utvrđen od strane nadležnog zdravstvenog organa) ili prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu.

Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje!  

Zabranjen je bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, kao i zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja. Poslodavac je dužan da zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja, kao i da, u cilju prepoznavanja, prevencije i sprečavanja zlostavljanja, sprovodi mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja zlostavljanja. Poslodavac ima zakonsku obavezu da zaposlenog zaštiti od zlostavljanja i odgovoran je za štetu koju odgovorno lice ili zaposleni vršeći zlostavljanje prouzrokuje drugom zaposlenom kod istog poslodavca.

7. Poštuj privatnost i slobodno vreme zaposlenog

Poštuj pravo zaposlenih na privatnost i slobodno vreme. Iako mnogi to neće reći, znaj da apsolutno svaki zaposleni očekuje da poštuješ njegovo slobodno vreme posvećeno porodici, prijateljima i ostalim aktivnostima i da imaš razumevanje za njegove potrebe i privatni život.

Ne možeš očekivati od zaposlenog da ti je dostupan 24h. Zvanje telefonom i slanje poruka ili mejlova nakon radnog vremena, vikendom ili za vreme godišnjeg odmora, osim ako je to izuzetno i iz opravdanih razloga jer to zahtevaju potrebe posla, predstavlja uznemiravanje zaposlenih. Mnogi zaposleni, u strahu od otkaza, nevoljno prihvataju da poslodavcu budu uvek dostupni. To stvara nezadovoljne zaposlene koji na kraju ipak odlaze od takvog poslodavca jer sve to u velikoj meri narušava njihov život, zdravlje i porodicu. Mora da postoji ravnoteža između posla i privatnog života. Zaposleni žele razumevanje i fleksibilnost kako bi uskladili poslovne i privatne obaveze.

 “Pravo na isključenje” tj. jasno razgraničenje privatnog i poslovnog života, prepoznato je u mnogim evropskim zemljama, a u nekima je čak i normirano. Nažalost, kod nas to nije slučaj.

Rad od kuće u uslovima pandemije je dodatno pogoršao situaciju jer se izgubila granica između privatnog i poslovnog života s obzirom da se trajanje radnog vremena teško merilo, a mnogi poslodavci su tu situaciju zloupotrebili i prekoračili granicu, ušavši u zonu uznemiravanja.

Jasna granica između privatnog i poslovnog života mora da postoji kako bi se razvijali zdravi radni odnosi. Poštovanjem te granice, poslodavac pokazuje zaposlenom da poštuje njegovu ličnost i potrebe.

8. Kvalitetna korporativna kultura je „karakter“ jednog poslodavca

Trudi se da razviješ pozitivnu korporativnu kulturu, da podstičeš timski duh, motivaciju zaposlenih i saradnju među zaposlenima. Kvalitetna korporativna kultura je „karakter“ jednog poslodavca ili bolje rečeno, to su njegove vrline. Ona podstiče stvaranje dobrih uslova za rad i razvoj zaposlenih, utiče na kvalitet komunikacije među zaposlenima, zadovoljstvo i angažovanost ljudi, a samim tim i na poslovne rezultate jedne kompanije. Ona pomaže zaposlenima da se opredele za konkretnog poslodavca ili da ga pak izbegavaju.

Šta još možeš da uradiš da bi nosio epitet „poželjnog“ poslodavaca?

• Obezbedi proces uvođenja zaposlenog u posao i aktivno mentorstvo, koje će povećati predanost poslu i razvijanje veština. Podrška mentora i dostupnost za sva pitanja su od izuzetnog značaja za zaposlene, njihov napredak i razvoj;

• Omogući fleksibilnost u svim aspektima rada (lokacija radnog mesta, vreme obavljanja poslova, fleksibilnost radnih pozicija) jer je ona izuzetno značajna za zaposlene;

• Omogući inkluzivnu korporativnu kulturu – zaposleni očekuju radno okruženje koje ceni različitosti, podstiče saradnju i poštuje jedinstvene doprinose svakog zaposlenog;

• Podstiči samostalnost u radu, odgovornost, timski duh, delegiranje poslova;

• Izbegavaj da postavljaš pogrešne ljude na pogrešne pozicije jer time narušavaš zdrav radni ambijent i uspešno poslovanje;

• Pažljivo biraj lidere jer od njihovih (ne)sposobnosti zavisi i tvoj (ne)uspeh.

9. Omogući profesionalni razvoj i usavršavanje zaposlenih

Omogući zaposlenima priliku za profesionalni razvoj i usavršavanje, podstičući kontinuirano učenje i napredovanje u karijeri. Mnogi zaposleni se pre odlučuju za poslodavce koji pružaju mogućnost napredovanja i edukacije i koji podstiču njihov lični razvoj.

Opredeli godišnji budžet za edukacije zaposlenih i odredi obaveznost edukacije za određene zaposlene, zavisno od senioriteta. Vodi računa da edukacija u poslovne svrhe bude za vreme radnog vremena.

Usavršavanje i napredovanje zaposlenih nije nikakav benefit, već nužnost svakog poslodavca koji želi uspešno poslovanje. U suprotnom neminovna je stagnacija ili nazadovanje.

10. Omogući beneficije i radne pogodnosti

Benefiti i radne pogodnosti koje privlače zaposlene zavise od konkretnog poslodavca i delatnosti kojom se bavi. Među najznačajnijim benefitima koje su zaposleni istakli jesu:

• privatno zdravstveno osiguranje za zaposlenog i članove njegove porodice;
• sistematski pregledi;
• obezbeđen doručak/ručak/voće/više vrsta kafe/sokova;
• službeno vozilo;
• stipendiranje dece zaposlenih;
• karte za kulturne manifestacije, poklon putovanja, vaučeri, wellness programi i sl.
• neograničen broj dana godišnjeg odmora (iako zvuči nerealno, verujte da ima poslodavaca koji su ovo pravo omogućili svojim zaposlenima);
• fleksibilno radno vreme;
• četvorodnevna radna nedelja (i tu imamo pozitivne primere iz prakse);
• neradni svaki treći ili svaki poslednji petak/ponedeljak u mesecu;
• kraće radno vreme petkom;
• podrška majčinstvu u vidu kraćeg radnog vremena u prvom mesecu nakon isteka porodiljskog odsustva (npr. 4 sata dnevno);
• benefit za očeve nakon rođenja deteta u vidu plaćenog odsustva u trajanju od 10 radnih dana ili radno vreme kraće od 8 sati u prvih mesec dana nakon rođenja deteta itd.

Dragi poslodavci, nemojte da čekate najbolji trenutak da promenite loše stvari. Svaki uspeh traži žrtvu, a neuspeh izgovore.

Please leave this field empty

Unesite svoj email *

Politika privatnosti

Proverite svoje mail sanduče za potvrdu prijave ✅

Irena Drča

Diplomirani pravnik sa višegodišnjim iskustvom u oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i oblasti obrazovanja i vaspitanja.