Ugovor o delu, kao oblik rada van radnog odnosa, regulisan je članom 199. Zakona o radu, kojim je propisano da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.

Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom, i mora biti u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaključen.

Karakteristike ugovora o delu

Osnovna obeležja ugovora o delu jesu sledeća:

  • forma ugovora – zaključuje se u pisanom obliku;
  • može se zaključiti isključivo za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca;
  • ne može se zaključiti za obavljanje poslova koji su sistematizovani kod poslodavca;
  • predmet ugovora može biti samostalna izrada ili opravka određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla;
  • može da se zaključi sa nezaposlenim licem, zaposlenim licem (kod drugog poslodavca ili kod samog naručioca posla), licem koje samostalno obavlja delatnost, osiguranikom poljoprivrednikom, studentom, korisnikom starosne penzije, licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture;
  • lice koje je obavlja poslove po osnovu ugovora o delu nema status zaposlenog;
  • rok za izvršenje posla – vremensko trajanje ugovoru o delu nije zakonski ograničeno;
  • ugovorena novčana naknada koju je poslodavac (naručilac posla) dužan da isplati za izvršen posao;

Forma i sadržina ugovora

Ugovor o delu je formalan ugovor jer Zakon o radu propisuje da se zaključuje u pisanom obliku.

Njegova sadržina nije precizirana zakonom. Ugovorne strane su slobodne da same urede međusobna prava i obaveze. Sadržinu ugovora, pored osnovnih podataka o poslodavacu (naručiocu posla) i posleniku (izvršilac posla), čini datum zaključenja ugovora, opis konkretnog posla (fizičkog ili intelektualnog) koji je izvršilac posla dužan da obavi za potrebe naručioca, isplata naknade u određenom iznosu koji je dogovoren. Naknada predstavlja bitan element ugovora i najčešće se isplaćuje nakon završetka ugovorenog posla. Ona se ne može smatrati zaradom, kao što se ni izvršilac posla po ovom ugovoru ne može smatrati zaposlenim licem.

Pored ovih elemenata, ugovor o delu može da sadrži i druge elemente kao što su: mesto i način obavljanja ugovorenog posla; obaveze naručioca u pogledu predaje potrebnog materijala; pravo naručioca da nadzire obavljanje posla i daje uputstva posleniku; obavezu izvršioca da upozori naručioca na nedostatke kako ne bi odgovarao za štetu, uslove i razloge za raskid ugovora itd.

Rok za izvršenje posla nije bitan element ugovora ali se može ugovoriti zavisno od konkretne vrste posla. Vremensko trajanje ugovoru o delu nije zakonski ograničeno, što znači da rad po osnovu ovog ugovora traje dok se ne okonča određeni ugovoreni posao.

Izvršiocu posla ne pripadaju prava iz radnog odnosa (pravo na godišnji odmor, regres, topli obrok, bolovanje, plaćeno odsustvo i sl.) iako pojedini izvršioci smatraju da na njih imaju pravo.

Koji poslovi mogu biti predmet ugovora o delu?

Kao što sam već navela ugovor o delu se može zaključiti isključivo za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca i koji nisu sistematizovani kod poslodavca. U suprotnom, ugovor ne bi imao pravnu prirodu ugovora o delu i ne bi proizvodio pravne posledice jer bi bio u suprotnosti sa zakonskim odredbama.

Ovo pitanje je bilo predmet mišljenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-4/2015-02 od 19.01.2015. godine:

„…predmet ugovora o delu ne mogu biti poslovi iz delatnosti poslodavca, pri čemu se pod poslovima iz delatnosti poslodavca podrazumevaju svi poslovi koje poslodavac obavlja ili može obavljati, nezavisno od toga da li su to poslovi iz njegove pretežne delatnosti.“.

kao  i mišljenja Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-00542/2005-02 od 25.7.2005. godine, u kome se između ostalog navodi:

„… radi obavljanja poslova direktora ne može da se zaključi ugovor o delu, budući da poslovi direktora nisu van delatnosti poslodavca i nemaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.”.

Svi vidovi rada van radnog odnosa, pa tako i ugovor o delu, vrlo često su predmet spora između ugovornih strana. Najčešće su situacije u kojima se zahteva utvrđenje preobražaja faktičkog rada po osnovu ugovora o delu u radni odnos na neodređeno vreme.

Stavovi sudova po tom pitanju su različiti. Odlučujuća činjenica koja se utvrđuje od strane suda jeste upravo pravna priroda poslova koji su predmet ugovora.

Vrhovni kasacioni sud, u presudi br. Rev2 3139/2020 od 10.03.2021. godine, zauzeo je sledeći stav po predmetnom pitanju:

„… Navedeni ugovori o delu, koje je tužilja zaključila sa tuženim u spornom periodu, sadrže sve elemente ugovora o delu, a poslovi koje je tužilja obavljala po tako zaključenim ugovorima, nisu poslovi iz delatnosti poslodavca niti su sistematizovani Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog.

Imajući u vidu da je tužilja bila angažovana za obavljanje poslova van delatnosti poslodavca, a rad zbog koga je tužilja angažovana jeste fizički posao koji shodno odredbi člana 199. stav 1. Zakona o radu, može biti predmet ugovora o delu. Suprotno, ukoliko bi navedeni ugovori za predmet imali obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca, odnosno obavljanje poslova sistematizovanog radnog mesta, takvi ugovori ne bi imali pravnu prirodu ugovora o delu i bili bi zaključeni suprotno odredbi člana 199. Zakona o radu.“.

Predmet ugovora o delu može biti samostalna izrada ili opravka određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ono što je bitno naglasiti jeste da se radi o samostalnom izvršenju posla koje se vezuje za konkretnog izvršioca posla. Suština poslova koji su predmet ovog ugovora leži u činjenici da se oni obično vezuju za stručnost, umešnost, sposobnost konkretnog lica (izvršioca posla, poslenika) koje na osnovu svog stečenog znanja i veština izvršava ugovorene poslove.

Ko može da zaključi ugovor o delu?

Ugovor o delu može da se zaključi sa:

  • nezaposlenim licem,
  • zaposlenim licem (kod drugog poslodavca ili kod samog naručioca posla),
  • licem koje samostalno obavlja delatnost,
  • osiguranikom poljoprivrednikom,
  • studentom,
  • licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture,
  • korisnikom starosne penzije.

Postoje mišljenja da ugovor o delu može da se zaključi i sa korisnikom invalidske penzije. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u mišljenju br. 011-00-6/157/2015-02 od 4.06.2015. godine, zauzelo je stav:

„…Zakon nije predvideo ograničenja u pogledu lica koja mogu da zaključe ugovor o delu.

Ugovor o delu je ugovor koji se zaključuje van radnog odnosa, što znači da lice koje obavlja poslove po osnovu ovog ugovora nema status zaposlenog u smislu Zakona. S obzirom na to da se radi o ugovoru van radnog odnosa, sa stanovišta Zakona nema smetnji da se s korisnikom invalidske penzije zaključi ugovor o delu.“.

Vremensko trajanje ugovoru o delu

Kao što sam već navela, vremensko trajanje ugovoru o delu nije zakonski ograničeno. Rok za izvršenje posla se ugovara i može trajati dok se ugovoreni posao ne završi. On može da predstavlja i bitan element ugovora o delu ako je to od značaja za naručioca. Može biti određen u danima, mesecima ili godinama.

Treba reći da trajanje ugovora o delu nije povezano sa limitiranim trajanjem ugovora o radu na određeno vreme (24 meseca) iako pojedini to smatraju. Može biti povezano ukoliko dođe do zloupotrebe ugovora o delu tj. u slučaju simulovanih ugovora o delu.

Zloupotreba ugovora o delu

Neretko se dešava da ugovor o delu bude zloupotrebljen. Do zloupotrebe dolazi kada poslodavac tj. naručilac posla:

  • zaključuje simulovane ugovore o delu za poslove koji po svojoj prirodi ne predstavljaju poslove podobne za zaključenje ugovora o delu;
  • sukcesivnom kombinacijom ugovora o radu i ugovora o delu zapošljava isto lice na istim poslovima koji su sistematizovani i spadaju u osnovnu delatnost poslodavca, čime krši zakonske odredbe jer je očigledno da postoji stalna potreba za radom konkretnog lica u dužem vremenskom periodu. Pravnu prirodu ugovora ne određuje njegov naziv već suština pravnog odnosa koji je njime zasnovan;
  • vrši jezičke izmene naziva radnih mesta u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova, kako bi prikrio obavljanje iste vrste poslova.

Ovo bi bile najčešće zloupotrebe ugovora o delu u praksi, što ne znači da ne postoje i drugi načini. Koji god da je vid zloupotrebe u pitanju, treba mu stati na put. Svako zaslužuje da njegov rad bude vrednovan na način koji je omeđen zakonskim okvirima, koji ga ujedno štite i obavezuju i omogućavaju ostvarivanje prava koja mu pripadaju.

Informacije sadržane u ovom tekstu predstavljaju stavove autora, nisu pravni saveti, služe za opšte informisanje i ne treba ih koristiti kao zamenu za konsultacije sa stručnim licima. Pre donošenja bilo kakve odluke i preuzimanja bilo kakve radnje konsultujte se sa licima koja su ovlašćena za davanje pravnih saveta u skladu sa zakonom. Firma JN&AN NIKOLIĆ CONSULTING DOO ne snosi bilo kakvu odgovornost ukoliko preduzmete radnje na osnovu informacija iznetih u ovom tekstu.

Politika privatnosti

Diplomirani pravnik sa višegodišnjim iskustvom u oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja i oblasti obrazovanja i vaspitanja.

What's next

Dopunski rad

Koje su karakteristike dopunskog rada? Koja su ograničenja u trajanju dopunskog rada? Kakav status imaju lica na dopunskom radu?

Moram na bolovanje. Koja su moja prava i obaveze?

Koje su moje obaveze nakon što mi lekar "otvori" bolovanje? Da li ću primati naknadu za vreme bolovanja?

Neplaćeno odsustvo

Koja prava ima zaposleni dok je na neplaćenom odsustvu? Da li za vreme neplaćenog odsustva može da zasnuje radni...

Comments are closed.