“U članu 55. st. 1. do 4. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 – dalje: Zakon) propisano je da radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana, raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac, a radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahtevaju – radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Prema članu 70. Zakona pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao pet radnih dana.

Imajući u vidu navedeno, pri računanju dana godišnjeg odmora, radna nedelja se računa kao pet radnih dana, nezavisno od organizacije radnog vremena, odnosno rasporeda radnog vremena zaposlenog. Ovo iz razloga što zaposleni ne može biti uskraćen za broj dana godišnjeg odmora zato što radi u okviru šestodnevne radne nedelje. To znači da ako je zaposleni, kome je raspored radnog vremena organizovan u okviru šestodnevne radne nedelje, cele nedelje bio na godišnjem odmoru – računa mu se pet dana godišnjeg odmora a ne šest dana, kako bi po rasporedu u konkretnom slučaju trebalo da radi (ali to ne menja broj časova odsutnosti s rada koja na nedeljnom nivou iznose 40 časova za puno radno vreme, bez obzira na to da li zaposleni radi šestodnevnu ili petodnevnu radnu nedelju).

S druge strane, evidencije o časovima rada zaposlenih koji redovno rade šest dana u nedelji vode se na osnovu rasporeda radnog vremena kod poslodavca, tako da se za korišćenje dva dana odmora u toku radne nedelje, zaposlenom računa broj časova koje je prema rasporedu rada bio dužan da radi u toku ta dva dana.

To znači da se zaposlenom, koji radi u okviru šestodnevne radne nedelje, a kome je na njegov zahtev, u skladu sa članom 73. stav 3. i članom 75. stav 3. Zakona, odobreno korišćenje godišnjeg odmora u više delova, tako da u toku jedne radne nedelje koristi dva dana godišnjeg odmora koji padaju u njegove radne dane, u evidenciju unose dva dana odsutnosti s rada po osnovu godišnjeg odmora i broj časova odsutnosti s rada prema rasporedu radnog vremena kod poslodavca.”

Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, broj 011-00-265/2015-02 od 16.6.2015. godine

Politika privatnosti

What's next

Zasnivanje radnog odnosa sa penzionerom

Kako vrsta penzije utiče na zasnivanje radnog odnosa i pod kojim uslovima može da se zaposli starosni, porodični i...

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti Republike Srbije

I OSNOVNE ODREDBE Predmet zakona Član 1 Ovim zakonom uređuje se pravo na zaštitu fizičkih lica u vezi sa...

Bitni elementi sporazumnog prestanka radnog odnosa

Jedan od razloga za prestanak radnog odnosa jeste i sporazum između zaposlenog i poslodavca.

Comments are closed.