Članom 197. Zakona o radu propisano je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: nezaposlenim licem; zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena i korisnikom starosne penzije. U članu 198. navedenog zakona propisano je da poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.

Privremeni i povremeni poslovi su poslovi koji su po svojoj prirodi takvi da traju najduže 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Osnovna obeležja privremenog i povremenog rada su da se ovi poslovi ne smatraju radnim odnosom; da se potreba za njihovim obavljanjem pojavljuje u kraćem vremenskom periodu; ograničeni su vremenski a ne količinom rada; da poslodavac i lice koje obavlja privremene i povremene poslove ugovaraju vrstu posla, način izvršenja, rok za koji se poslovi obavljaju i naknadu za rad.

Za razliku od ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o radu na određeno vreme je ugovor kojim se zasniva radni odnos i koji se može za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (npr. privremeno povećan obim posla).

Imajući u vidu navedeno, kada poslodavac ima potrebu da u određenom ograničenom vremenskom periodu angažuje lica radi obavljanja poslova koji su sistematizovani, radi se o osnovama za zaključenje ugovora na određeno vreme. Ukoliko se javi potreba za obavljanje poslova koji nisu sistematizovani, tada se može primeniti i institut ugovora na određeno vreme i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, u zavisnosti od konkretnog slučaja.

Kada je reč o pitanju da li ugovor o privremenim i povremenim poslovima može da se zaključi za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca, mišljenja smo da nema zakonskih smetnji da se ovi ugovori zaključuju za obavljanje poslova koji su u ili van delatnosti poslodavca.

Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, br. 011-00-947/2015-02 od 8.10.2015. godine

Politika privatnosti

What's next

Dostavljanje Rešenja o godišnjem odmoru i obračuna zarade u elektronskoj formi

U članu 75. stav 6. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 –...

Isplata novčane naknade za neiskorišćeni godišnji odmor

Članom 76. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 – dalje: Zakon) utvrđena...

Otkazni rok ne može biti duži od 30 dana

Član 8. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 – dalje: Zakon) propisuje...

Comments are closed.